U bašti se nalazi 29 stabala od 12 različitih vrsta, i ona rastu duž oboda, formirajući savršen krug za razgledanje stabala. To znači da kada dođete,

možete otvoriti mapu, proći kroz baštu i pročitati o svim stablima koja ovde žive

(slično kao na muzejskoj turi, ali umesto slika, upoznajete se sa drvećem).

Ako koristite mobilni uređaj, pogledajte meni sa drvcem ☰ u gornjem levom uglu za glađe iskustvo.

Lipa
Prilikom posete Beograd bašti, dočekaće vas dve visoke Lipe. Ovi divovi nisu jedina Lipova stabla u bašti — postoji i trio u uglu desno i nekoliko mlađih Lipa koji rastu levo od ulaza. Skoro izgleda kao da je neko zamislio šarmantan niz Lipa duž Bregalničke ulice - kvart se zove Lipov Lad iz razloga.

♡ Lipe su lako prepoznatljive po svojim karakterističnim srcolikim listovima ♡ Njihovi plodovi podsećaju na male palice bubnjeva, svaka vezana za maleni list koji deluje kao padobran kada plodovi graciozno padnu na zemlju. Još jedna stvar po kojoj lako možete prepoznati lipovo drvo (čak i pre nego što ga vidite) jeste sladak miris njegovih cvetova. Da li ste probali ukusan i umirujući lipov čaj napravljen od ovih cvetova?

Tisa
Nekoliko koraka levo od ulaza pronaći ćete intrigantnog stanovnika - Táxus Baccáta, poznatog kao Evropska Tisa. Ovo izuzetno zimzeleno drvo zaista je jedinstveno.

Pre svega, imajte na umu da su skoro svi delovi Tise otrovni za ljude. Najbolje je diviti se drvetu iz daljine i izbegavati dodirivanje. Međutim, toksičnost tise takođe utiče na bakterije i dezinfikuje vazduh u blizini, tako da je dodatno svež i stajanje pored drveta može imati neke zdravstvene koristi.

Jedna od najiznenađujućih karakteristika Evropske Tise je njen izuzetno dug životni vek. Sa neverovatno tvrdim drvetom, ovo drvo može živeti i do 400 - 600 godina, zaradivši nadimak "večno drvo". ⁺₊✧ Zbog ove izuzetne karakteristike drvo Tise je deo franšize Hari Poter, u kojoj Lord Voldemor, koji želi da živi večno, poseduje čarobni štapić izrađen od ovog drveta ✧₊⁺

Drugi deo latinskog imena Baccáta znači "nositi bobice". Zaista, Evropska Tisa proizvodi svetlo crvene bobice. Međutim, nećete pronaći nijednu u Beograd bašti, jer su oba Tisova drveta ovde muškog pola i ne donose plodove. Ako želite da vidite žensko Tisovo drvo, jedno raste u Gvozdićevoj ulici, otprilike 2 minuta hoda od bašte.

Kedar
Možda ćete biti iznenađeni kada vidite Kedra na mapi, jer tehnički ne raste u Beograd bašti. Zaista, nalazi se iza ograde u dvorištu obližnje kuće. Ali, znate, drveće se zapravo ne obazire na ograde: Kedar ne samo što nadvisuje ogradu, već je možda i povezan sa Beograd baštom ispod zemlje. Najnovija naučna istraživanja pokazuju da korenje drveća, zajedno sa gljivama, stvara ogromnu podzemnu mrežu nazvanu mikoriza. Putem ove mreže, drveće može komunicirati jedno s drugim, slati poruke, tražiti dodatne hranljive materije ili vodu, ili upozoriti susedno drveće na invazivne insekte.

Ovaj tip Kedra je Himalajski Kedar ili Deodar (lat. Cedrus deodara). Deodar je jednodoma vrsta, što znači da ima odvojene muške i ženske šišarke koje rastu na istom drvetu. Muške šišarke obično se nalaze na donjim granama drveta. Ženske šišarke rastu na vrhovima gornjih grana drveta. Vetar nosi polen sa muških šišarki do ženskih. Oprašene ženske šišarke rastu oko 1,5 godina, a zatim se raspadnu, oslobađajući semenke. Pošto grane kedra rastu preko ograde, u Beograd bašti možete pronaći i semenke, kao i delove šišarki kedra.

④ Orah
U Beograd bašti nalazi se nekoliko Oraha. Primetićete da nisu iste veličine i oblika. To može biti zbog različitih faktora, kao što su ljudi koji seku grane, nedostatak sunčeve svetlosti ili sastav zemljišta u različitim delovima bašte. Generalno, Orah raste do 35 metara visine i ima široku, veličanstvenu krunu.

Druge biljke često neće rasti ispod Oraha zbog toga što Orah luči hemijsku supstancu zvanu juglon putem svojih opalih listova i ljuski. Juglon deluje kao prirodno sredstvo za uništavanje korova. Sve zajedno, to je pametan način da drvo zadrži sve dobro u zemljištu i sunčevu svetlost za sebe!

Zanimljivost: U Beograd bašti možete primetiti nekoliko Oraha kako rastu tik uz ogradu. To verovatno znači da su ih ptice posadile, jer ljudi obično sade drveće bar nekoliko metara udaljeno od zidova i zgrada. Sled događaja mogao je ići otprilike ovako: ptica, recimo vrana, želela je da sačuva plod Oraha za kasnije, pa ga je sakrila u zemlju (ili jednostavno ispustila greškom dok je sedela na ogradi). Vreme je prolazilo i ptica je zaboravila na orah. I evo nas sada kako stojimo u hladu ogromnog Orahovog drveta.

Breza
Breza je lako prepoznatljiva po svojim listovima, gotovo trouglastog oblika, i karakterističnom belom stablu koje ima crne mrlje na sebi.

Kora Breza je bela zbog retkog pigmenta koji se zove betulin. Što je više betulina prisutno u kori, drvo izgleda svetlije. Tačna svrha betulina za Breze nije u potpunosti jasna. Međutim, verovatno je da betulin štiti drvo od gljivica.* Kako Breze stare, donji deo njihovog stabla često je prekriven tamnom korom i dubokim pukotinama.

* Gljivice mogu prodreti u drvo kroz povrede, na primer kada se grana slomi ili kada se ekseri zabiju u stablo. Da biste to izbegli, uvek koristite uže ako treba nešto da obesite na drvo.

Dud
U uglu iza dve Breze, naći ćete Dudovo drvo. Većina vrsta Duda potiče iz Azije. U Srbiji, ljudi uglavnom gaje beli i crni dud (onaj u Beograd bašti je Beli Dud). Zreli plodovi Duda su ukusni kako sveži, tako i u slatkim jelima poput pita i kolača. Takođe se koriste za pravljenje slatkih vina i rakije.

Osim ljudi, Dud vole i larve Svilene bube (lat. Bombyx mori). Zapravo, listovi Belog Duda glavni su izvor hrane Svilenih buba. Tokom izgradnje svojih čaura, larve Svilene bube luče sekret koji se pretvara u tanke niti koje se koriste u proizvodnji svile.

Zanimljivosti:
  • Faza embrionalnog razvoja kod ljudi i drugih sisara dobila je ime po obliku i strukturi ploda duda: morula.
  • Vinsent van Gog je u nekim svojim slikama prikazao dudovo drvo, a jedna od njih se i tako zove 'Dudovo drvo' (Mûrier, 1889).

Bor
Divimo se veličanstvenom prisustvu Bora u Beograd bašti i uživamo u hladu koji pruža tokom letnjih meseci. Ali Borovi, sa svojim zimzelenim iglicama, nisu samo lepi; oni igraju važnu ulogu u našem ekosistemu. Na primer, Borovi proizvode smolu, koja se vekovima koristi u različite svrhe, od pravljenja lepka do lečenja kašlja i prehlade. Ova smola daje Borovima njihov prepoznatljiv miris, često povezan sa divljom prirodom i svežim vazduhom.

Borovi nisu samo važan deo ekosistema u kojem svi živimo, već su ova drveća i uzbudljivi ekosistemi sami po sebi, što znači da su borovi dom raznovrsnom životinjskom svetu. Ptice, veverice i insekti pronalaze sklonište i hranu među njihovim granama i šišarkama. Jeste li primetili da je Velika Senica upravo proletela i sela na jednu od grana?


Pajavac
U Beograd bašti rastu dve vrste Javora. Jedan je Pajavac, a drugi je Javor ili Mleč (⑪ na mapi). Međutim, listovi Pajavca nemaju prepoznatljiv oblik sa pet tačaka, već su podeljeni na 3-5 manjih listića i zapravo izgledaju više kao listovi Jasena.

Plodovi Pajavca, baš kao i plodovi Javora (krilata orašnica), podsećaju ljude na helikoptere, jer kada padnu, okreću se u vazduhu poput elisa helikoptera. Na taj način, semenke se odnose vetrom daleko od matičnog drveta. Krilate orašnice pajavca su manje i imaju oblik slova V, dok su krilate orašnice Javora šire rasprostranjene, formirajući gotovo pravu liniju ili širok ugao.

Pajavac se lako i brzo širi, pa može preuzeti područja i istisnuti autohtone biljke. To ponekad postaje problem za lokalnu sredinu. S druge strane, Pajavac takođe igra važnu ulogu u urbanim sredinama poboljšavajući kvalitet vazduha i pružajući zelenilo.

Ovo drveće ne živi dugo (obično dosežu oko 25-30 godina). Dva velika pajavca u Beogradskoj bašti verovatno dostižu svoju "treću dob". Ali možda ćete pronaći nekoliko mladih sadnica u okolini. Pajavci su dvodomno drveće, što znači da ove mlade sadnice imaju dva "roditelja" - muško i žensko drvo. Polen iz muških cvetova mora biti prenet na ženske cvetove radi proizvodnje semena.

Omorika
Pančićeva omorika (lat. Picea omorika) je izuzetno drvo, autohtono na Balkanskom poluostrvu. Dobila je ime po Josifu Pančiću, srpskom botaničaru koji ju je prvi put sreo 1875. godine na planini Tari blizu sela Zaovine.

Milionima godina unazad, tokom Tercijarskog perioda, Omorika je uspevala na mnogo većem području. Međutim, sa dolaskom ledenog doba, Omorika se povukla u svoje jedino utočište blizu reke Drine u zapadnoj Srbiji i istočnoj Bosni. Danas, najveća populacija Omorike može se naći u netaknutim granicama Nacionalnog parka Tara.

Osim jedne Omorike u Beograd bašti, možete videti još nekoliko duž druge strane Bregalničke ulice. Lako ih je prepoznati po karakterističnom vitkom obliku krošnje.

Kiselo drvo
Kiselo drvo (lat. Ailanthus), poreklom iz Kine i Tajvana, doneseno je u Evropu 1751. godine. U to vreme, ljudi nisu razmišljali o posledicama takvog prenosa, ali su ubrzo shvatili da to nije bila sjajna ideja. Uslovi u Evropi su povoljniji za Kiselo drvo nego u njegovom prirodnom staništu, pa ono lako klija i može uspevati u gotovo bilo kom pogodnom okruženju. Sada se smatra invazivnom vrstom jer lako može ugroziti opstanak autohtonih vrsta zauzimajući sav prostor. Ipak, ne može se poreći snaga ovog drveta: ono je jedna od najtolerantnijih biljaka na zagađenje vazduha.

Među malobrojnim ljudima koji se dive Kiselom drvetu su arheolozi. Razlog je taj što ovo drvo nema dugačko, duboko usađeno korene, što znači da ne uništava ništa ispod sebe. To omogućava očuvanje nekih zanimljivih arheoloških nalaza.

Javor
Ovaj Javor je polomio vetar tokom olujne noći u proleće 2024. godine. Uprkos tome, preostale grane su otporne i obećavaju šarenu krošnju na jesen.

Javor ima relativno kratak životni vek, retko prelazeći 150 godina. Podložni su gljivičnim infekcijama, kao što je slučaj sa javorom u Beograd bašti. Pogledajte bliže, možda ćete videti neke polipore na stablu.

U Kanadi, Javor raste u grupama, formirajući ogromne šume. Sadržaj šećera u soku kanadskih Javora je relativno visok zbog vremenskih uslova, što omogućava proizvodnju čuvenog javorovog sirupa. Iako Javor u Srbiji nema dovoljno šećera u svom soku za proizvodnju sirupa, pčele mogu sakupljati nektar sa javorovih cvetova za pravljenje meda. Ovaj javorov med ima gustu konzistenciju i svetlo smeđu boju, sličnu ćilibaru, sa aromatičnim ukusom koji može uključivati citrusne note. Da li ste ikada probali javorov med ili javorov sirup?


Ginko
Odmah pored Lipa kod ulaza, nalazi se ogroman Ginko. Ovo drvo je gost izdaleka — u prirodi danas raste samo u nekim delovima Kine, ali se gaji širom sveta.

Bilo u divljini ili kultivisan, moderni Ginko pripada vrsti Ginko Biloba. Pre oko 250 000 000 godina, brojne vrste Ginka rasle su širom sveta, ali su sve osim Ginko Bilobe izumrle. Uprkos tako dugoj istoriji, Ginko danas izgleda gotovo isto kao i preistorijski Ginko. Listovi, na primer, su identični po obliku i strukturi listovima pronađenim u fosilnom obliku. Zato se Ginko naziva "živi fosil".

Jedinstven oblik listova Ginka inspirisao je jedno od imena koje ovo drvo ima u japanskom: “I-cho” (銀杏), što znači “drvo sa listovima poput pačijeg stopala”.

Zanimljiva karakteristikaa Ginka je njegov impresivni životni vek koji može trajati hiljadama godina. Ne možemo a da se ne zapitamo koliko je generacija ljudi koji ulaze u Beograd baštu — bilo da uživaju u filmu na otvorenom, šetaju pse ili jednostavno prave pauzu u bašti — ovaj Ginko video?

Photocredits: @Beograd_basta
All photo and video materials belong to their owners and are used for demonstration purposes only. Please do not use them in commercial projects.
This site was made on Tilda — a website builder that helps to create a website without any code
Create a website